Zen

 Kada se uželite samoće i mira, imate li neko svoje tajno mesto na koje bežite? Lično nemam to jedno jedino, ali uvek rado otkrivam nova. Nove skrivene oaze u koje se sakrijem kad mi to treba. A treba mi kao i svima s vremena na vreme. Planina je sama po sebi lek za sve i bekstvo od svega. Meni najbliža Divčibare, dovoljno lepa i sasvim blizu, ona kojoj se uvek vraćam. Često i pisah o tome, i evo opet sada, ali šta ću kad je volim. Neurbanizovana mesta su uvek moji favoriti, priroda u kojoj tek nekolicinu ljudi sretnem, gde mogu bez ometanja samo sedeti i praviti dobre fotke. A ove u današnjem postu toliko obožavam da sam morala da ih izdvojim u zaseban. Jer moje oduševljenje kad sam pronašla ove cvetiće, pa zraci koji se probijaju između drveća...ne mogu opisati. Odmah sam pomislila ,,Ovo je tako ja, ovo je moj kutak za zen''. I zaista jeste. Mali komad raja i lepote. Mogla bih ovde dane provesti i gomilu slika napraviti, čak i žalim što sam se zadesila u previše sportskom izdanju u ovako bajkovitom predelu. Ali telo je uživalo, um se odmarao. Baterije napunile, a fotogafije ipak pravile. Nadam se da će vam se svideti kao i meni što se sviđaju. :)

Želim vam lepu noć,

Jelena

Camera used: Nikon D3200, 18-55mm