Wednesday, June 13, 2018

Ispod mog neba

Dođu ti neki dani kad sam neinspirisana, pa mi se ne piše, pa mi se ne slika, pa me nigde nema. Zaborave me i društvene mreže, a i ja zaboravim na ljude. Prestaneš da bodeš oči tim nekima koje misle da se previše slikaš, a uvek se nađe neko ko to misli, no dobro, i tako mi to nikad nije briga. Izolujem se kad sama to poželim, vraćam se isto po svom nahođenju. Nekad moraš uzeti pauzu, ne zbog drugih, već zbog sebe. Kad nestane ideja, kad ne ide, kad osećaš da ti treba par dana, uzmi tih par dana. Svima nekad trebaju par dana, zapravo svima koje poznajem često trebaju par dana, i to je ok. Jer u tih par dana ti ćeš uzeti odmor od svega, ali ćeš da smišljaš, da analiziraš, pripremaš. I onda ćeš krenuti u nove izazove, i opet ćeš da bodeš oči nekima, i neka ćeš, to i tako uglavnom izađe na dobro. Naučiš vremenom da slušaš samo svoj glas jer niko sem tebe ne može znati šta ti trebaš u datom momentu. Ljutiće se neki, pitaće se, pusti ih...Nisu ni bitni ako ne razumeju. Ne možeš dozvoliti ometanja u svom svetu u kojem stvaraš, to je tvoj svet, tvoje parče neba. Put ispod njega je tvoj/moj put, i u redu je na njemu odspavati malo. Samo bez velikog zadržavanja molim! I evo mene, nakon sveg ovog palamuđenja, koje je istinito, opet sa novim fotografijama međ' ljude. Dosta se odmaralo, pa hej, jul je!!! :)
Sako i kapa: H&M
Pantalone: Stradivarius
Tašna: Zara
Patike: Converse

Sunday, June 3, 2018

Crvena na radost

Kada sam kupila ovu haljinu videla sam unapred neke divne fotografije u njoj, osmišljen stajling, detalje, lokaciju. A onda se to prvo fotkanje desilo u loše doba dana, nisam obavila ono što je smišljeno i ništa nije ispalo kako sam zamislila. Ja koja sebe često vidim krivo, i ovaj put sam već imala u glavi opciju delete, ali uvek se tu javi onaj glasić koji kaže ,,Daj spasi šta se spasiti može''. Odustajanje je najlakši izbor. I nije to samo za ove moje fotografije, to je za sve drugo u životu. Lakše ti je uvek odustati nego raditi na tome i nervirati se dok to radiš, jer to nerviranje mu je uvek prateće kad se nešto popravlja. Ali dovede do popravke, iako često pogubimo živce i ponekad predugo traje. Na kraju mora da bude bolje. Naučiš se na greškama pa sledeći put gledaš da ne zezneš opet. I naposletku, šta može loše biti u crvenoj haljini, osim što je baš suprotno, da sluti na radost?
Želim vam lep dan,
Jelena
Haljina, kaiš, čizme: Stradivarius

Wednesday, May 30, 2018

Zen

 Kada se uželite samoće i mira, imate li neko svoje tajno mesto na koje bežite? Lično nemam to jedno jedino, ali uvek rado otkrivam nova. Nove skrivene oaze u koje se sakrijem kad mi to treba. A treba mi kao i svima s vremena na vreme. Planina je sama po sebi lek za sve i bekstvo od svega. Meni najbliža Divčibare, dovoljno lepa i sasvim blizu, ona kojoj se uvek vraćam. Često i pisah o tome, i evo opet sada, ali šta ću kad je volim. Neurbanizovana mesta su uvek moji favoriti, priroda u kojoj tek nekolicinu ljudi sretnem, gde mogu bez ometanja samo sedeti i praviti dobre fotke. A ove u današnjem postu toliko obožavam da sam morala da ih izdvojim u zaseban. Jer moje oduševljenje kad sam pronašla ove cvetiće, pa zraci koji se probijaju između drveća...ne mogu opisati. Odmah sam pomislila ,,Ovo je tako ja, ovo je moj kutak za zen''. I zaista jeste. Mali komad raja i lepote. Mogla bih ovde dane provesti i gomilu slika napraviti, čak i žalim što sam se zadesila u previše sportskom izdanju u ovako bajkovitom predelu. Ali telo je uživalo, um se odmarao. Baterije napunile, a fotogafije ipak pravile. Nadam se da će vam se svideti kao i meni što se sviđaju. :)
Želim vam lepu noć,
Jelena

Camera used: Nikon D3200, 18-55mm